Kalkulator setve kukuruza
Brzo i precizno izračunajte setvenu normu, razmak zrna i potrebne kilograme semena.
Izračunaj količinu semena kukuruza množenjem željenog sklopa 60.000–75.000 biljaka/ha sa masom 1.000 zrna od 200–350 g, uz dodatak 5–10% za gubitke. Razmak između redova iznosi 70–75 cm, a razmak u redu 18–25 cm, u zavisnosti od hibrida i uslova setve.
Naš kalkulator automatski uzima u obzir upotrebnu vrednost (klijavost) kako bi prilagodio setvenu normu. Na ovaj način sejačica ostvaruje tačno zadati sklop biljaka na njivi, što je preduslov za maksimalan prinos.
Unesite specifikacije izabranog hibrida u polja ispod i sistem će generisati sve neophodne vrednosti za podešavanje mehanizacije.
Rezultati proračuna
Razmak zrna u redu (podešavanje sejačice)
Razmak između dve biljke u istom redu
Potrebno semena po hektaru
Ukupan broj zrna/ha (zbog klijavosti)
Količina semena po hektaru
Masa semena potrebna za 1 ha
Ukupno semenki za njivu
Za zadatu površinu
Ukupno kilograma za njivu
Ukupna masa za nabavku
Kako se koristi ovaj kalkulator?
Proverite deklaraciju
Sa vreće semenskog kukuruza očitajte masu 1000 zrna i procenat klijavosti željenog hibrida.
Unesite parametre
Upišite ciljani sklop biljaka po hektaru, standardni razmak redova i površinu njive koju sejete.
Podesite sejačicu
Iskoristite izračunati "razmak zrna u redu" (u centimetrima) kako biste precizno podesili prenosni mehanizam na sejačici.
Preporučeni sklop kukuruza po FAO grupama zrenja
| FAO grupa zrenja | Karakteristike hibrida | Preporučeni sklop (bilj/ha) |
|---|---|---|
| FAO 200 - 300 | Rani hibridi (niži rast) | 75.000 - 90.000 |
| FAO 400 - 500 | Srednje rani (najzastupljeniji) | 65.000 - 75.000 |
| FAO 600 | Srednje kasni hibridi | 60.000 - 68.000 |
| FAO 700 | Kasni hibridi (visok rast) | 55.000 - 60.000 |
* Napomena: Konačna gustina setve uvek zavisi i od kvaliteta parcele, rezervi vlage i dostupnog đubriva.
Često postavljana pitanja
Kako se računa setvena norma za kukuruz? +
Naš kalkulator precizno računa setvenu normu deleći ciljani broj biljaka sa procentom klijavosti semena. Zatim se taj ukupan broj semenki množi sa masom 1000 zrna kako bi se dobila tačna količina u kilogramima potrebna za optimalnu setvu na jedan hektar vaše parcele.
Koji je optimalan razmak između redova pri setvi? +
U našim agroekološkim uslovima, standardni razmak između svakog reda za kukuruz iznosi 70 cm. Ovaj međuredni prostor omogućava optimalan razvoj svake biljke, laku prohodnost mehanizacije na parceli prilikom kultivacije i osigurava maksimalan prinos.
Kolika je idealna gustina sklopa za visok prinos? +
Idealna gustina pre svega zavisi od odabrane sorte, odnosno specifičnog hibrida i njegove grupe zrenja (FAO grupe). Rani hibridi se obično seju znatno gušće (75.000 do 90.000 biljaka po hektaru), dok kasniji zahtevaju ređi sklop (60.000 do 70.000 biljaka) kako bi svako zrno povuklo dovoljno zaliha vlage i hranljivih materija iz zemljišta.
Kako klijavost semena utiče na podešavanje sejačice i normu? +
Pošto nijedna sorta ni seme nemaju apsolutnu, 100% klijavost, sejačica se uvek mora precizno podesiti da izbaci nešto veći broj zrna od konačnog, željenog broja biljaka. Na primer, pri klijavosti od 95%, norma diktira da mašina mora posijati oko 5% više semenki kako bi se na parceli ostvarila planirana gustina i sklop.
Zašto se u kalkulator unosi masa 1000 zrna (semena)? +
Masa 1000 zrna je ključan podatak jer se svaki hibrid i seme genetski razlikuju po krupnoći. Ovaj parametar nam omogućava da tačan broj potrebnih semenki lako pretvorimo u kilograme, što olakšava kupovinu semenskog materijala i precizno planiranje celokupne setve za datu parcelu.
Koji je najbolji period za setvu kukuruza? +
Optimalni rok za bezbednu setvu kukuruza u našim krajevima obično pada između 10. i 30. aprila. Ipak, od datuma je mnogo važnije da temperatura zemljišta na zadatoj dubini (oko 5 do 7 cm) dostigne stabilnih 10 do 12°C, uz adekvatnu prisutnost vlage za nesmetano klijanje.
Koliko duboko treba sejati seme kukuruza? +
Preporučena dubina setve za kukuruz uglavnom iznosi od 5 do 7 centimetara. Ukoliko je proleće znatno sušnije i parcela brzo gubi vodu, seme se može posejati i malo dublje u red kako bi dohvatilo neophodnu vlagu, dok se na težim i hladnijim zemljištima uvek seje nešto pliće.